Izvor: Natalia Antonova, za Global Comment
Ukrali ste cimerov sendvič, šta da se radi, to se može dogoditi i najboljima među nama. Nemate cimera? Predpostavljam da ste bar nekad ukrali nešto iz zajedničkog frižidera na poslu ili pokupili nešto tuđe (priznajmo da u određenim okolnostima/sa odgovarajućom količinom alkohola, Pit vrlo liči na npr. Natalija). Šta, vi ste kao neki svetac i ne kradete hranu? Šta god, takvi ljudi ne postoje.
Elem, sad kad je sendvič ukraden, preostaju vam dve opcije:
- Da priznate zločin i platite neku smešnu sumu koja će pokriti dva piva ili nešto slično podjednako ponižavajuće.
- DA SE BORITE U STILU RUSKE PROPAGANDE
Opcija broj 2 je zapravo vrlo jednostavna – skoro podjednako jednostavna kao vođenje najveće zemlje na svetu i evo kako treba da postupite.
Negirajte da ste ukrali sendvič
Nemojte reći samo “ja nisam ukrao/la sendvič“, to zvuči samo defanzivno i jadno. Kažite umesto toga “Da li možeš da dokažeš da sam ja ukrao sendvič?“ izgledajući zagonetno kao Vigo Mortensen u Istočnim obećanjima.
Optužite cimera da je sam ukrao svoj sendvič
Provokacije su redovna pojava u životu i šta bi mogla biti brilijantnija provokacija od toga da sami od sebe nešto ukradete kako bi mogli da uperite prstom u nekog drugog? “Natalija, to prokleto nema smisla!“, vi verovatno upravo izgovarate. Šta god… “Ne bi li bilo jednostavnije reći da je vaš cimer POJEO sopstveni sendvič?“ Ne, to ne zvuči ni blizu tako kompleksno i misteriozno.
Priznajte da se krađa sendviča dogodila i tražite nezavisnu istragu
U redu je da priznate da je sendvič zaista nestao ali ko će sad voditi istragu? Vaš cimer? Ne, on je previše pristrasan.
Skrenite pažnju na nešto drugo. Kažite da je nestala vaša pasta za zube iz kupatila. Napravite dramatičnu pauzu. Pustite da se predpostavke same prave…
Stvari konstantno nestaju. Razne stvari, ne samo sendviči. Zapravo, fokusirajuči se samo na sendvič, vaš cimer se koristi taktikama isključivanja promovišući posebnost sendviča i sendvičo polarizovan svet. Vaša pasta je takođe možda nestala. Ili je možda potrošena. Ne možete da se setite. Najbolje da tražite nezavisnu istragu i za slučaj paste kad ste već tu.
Optužite svog optuživača za predrasude
Vašem cimeru nije stalo do vaše paste za zube? Pa to je prava pastofobija.
Ukažite na strašne istorijske tragedije da potkrepite svoj argument
Vaš cimer nije tako nevin! I on je sigurno nekada nešto zgrešio u prošlosti!
Podsetite ga, vrlo detaljno o:
Slučaju konzerve piva koja je eksplodirala 2015.
Slučaju kada je njegov rođak prespavao kod vas (niste sigurni šta se dogodilo ali sigurno postoji nešto što može da se zameri)
Činjenici da ne sluša nikakvu muziku snimljenu posle 2006.
Činjenici da je život sa cimerom generalno bezveze koncept i do vraga da ovom ekonomijom koju svi podržavamo stano zakazujući sendviče!
Okrivite Hilari Klinton
To uvek uspeva, uspelo je već mnogima u proštlosti.
Okrivite Gej-ukrajinski-naci-jevrejski lobi
Bilo tačno ili ne, svakako zvuči prilično jezivo.
Nacrtajte dijagram kuhinje, u njega fotošopujte nekog klasičnog sendvičo kradljivca
Vizuelna predstava je jako važna stvar. Uzmite beskućnika sa železničke stanice, sigurno postoji neki ugao pod kojim deluje dovoljno sumnjivo.
Optužite cimera da je histeričan i nerazuman
Samo histerična i nerazumna osoba bi toliko insistirala na jednom prokletom sendviču kada se u svetu u svakom trenutku dešava toliko drugih tragedija.
Poetski se izrazite o prirodi istine kao takve
Da li istina uopšte postoji? Šta ako je ono što je nekome istina, nekom drugom nešto sasvim drugačije? A ako u to još ubacimo paralelne univerzume? Jedan kradljivac sendviča u jednom univerzumu bi zaprao mogao biti spasilac malih puževa iz ogromne vatre u drugom. A efekat leptira? Šta ako je krađa sendviča upravo zaustavila oružani sukob na Južnom kineskom moru?
Svet je misteriozno mesto. Sendvič možda nikad neće biti pronađen. Ni posada MV Joyita takođe nikada nije nađena, pa…
Izvor: Natalia Antonova, za Global Comment
