IZVOR: Danas
Društvene mreže su omogućile da vesti koje plasira pojedinac budu ravnopravne sa medijskim vestima, izjavio je FoNetu novinar Radio-televizije Srbije (RTS) Zoran Stanojević i ukazao da se danas lažne vesti šire kao grip u januaru.
U okviru serijala Press Extra, on je ocenio da na Fejsbuku i Tviteru svako od nas ima isti prostor kao i predsednik SAD Donald Tramp ili novinska agencija Rojters, budući da je razlika samo u broju pratilaca i koliko je vest dobra.
Prema njegovoj proceni, prostor na društvenim mrežama je idealan za širenje lažnih vesti, kao grip u januaru, i zato danas više govorimo o tom fenomenu.
On je novinarki Sandri Krstanović Živković rekao da nam se u Srbiji čini da je svaka vest lažna, jer je preveliki uticaj sa svih strana na kreiranje vesti.
Ukoliko nam se vest mnogo sviđa ili ne sviđa, za Stanojevića je to jasan kriterijum koji ukazuje na lažnu vest.
On je uveren da suština lažnih vesti uvek ostane upamćena, jer „gde ima dima ima i vatre“.
Kako je objasnio, u tome leži njihova uspešnost, za razliku od demantija, koji se prihvata sa određenom dozom sumnje.
Prema njegovom mišljenju, važno je razlikovati spin, gde polazimo od činjenice koja je tačna, ali pruveličana, od lažne vesti koja je u potpunosti izmišljena informacija.
„U oba slučaja ja obmanjujem javnost, samo što sam u drugom još i lažov“, rekao je Stanojević.
Iako ljudi dobijaju informacije sa raznih strana, podsetio je Stanojević, ukoliko je neka vest jako bitna, onda će oni i te kako znati da razaznaju šta je tačno ili šta nije, a ukoliko nije, onda će emotivno prihvatiti istinu koja im se više sviđa.
Zato, prema njegovom mišljenju, nikada ne možemo da govorimo o dve istine, one mogu biti različite, u zavisnosti na koji način tumačimo vest.
Stanojević smatra da su razni sistemski mehanizmi u borbi protiv lažnih vesti „čista moda“, zbog toga što se stiče utisak da nije bitno da li ćemo mi lažne vesti pobediti, već je važno pokazati javnosti da se mi protiv njih borimo.
On tvrdi da lažne vesti ne mogu da predstvaljaju problem u društvu u kojem postoji sistem i u kojem se stvari mogu proveriti, Problem je što mi želimo da verujemo u neke drugačije ishode i neke drugačije mogućnosti, zaključio je Stanojević.
