22. oktobra su mediji u Rusiji pisali o Putinovom ukazu kojim se utvrđuju sankcije prema Ukrajini. U tom ukazu, kako piše Ukraina.ru, govori se o “specijalnim ekonomskim merama povezanim sa neprijateljskim delovanjem Ukrajine prema građanima Rusije”. U ukazu kao razlog za uvođenje sankcija navode se “neprijateljske radnje suprotne međunarodnom pravu koje se sprovode prema fizičkim i pravnim licima iz Ruske Federacije РФ”.
Mere iz ukaza će biti primenjene kako na fizička, tako i na pravna lica. U samom dokumentu ipak nije ukazano koje su konkretne mere u pitanju i prema kome će one biti primenjene. Ovaj zadatak je dalje delegiran pravosudnim organima RF. U odgovoru novinarima 23. oktobra je Dmitrij Medvedev okbjasnnio da će biti blokirana imovina na teritoriji RF i uvedena zabrfana na izvoz kapitala . Moskva takođe preti da će zabraniti isporuku na teritoriju Ruske Federacije „određenih kategorija robe koje se proizvode u Ukrajini“. Prema njegovim rečima, pre svega, sankcije će se primenjivati na pojedince: „Ako govorimo o pojedincima, onda će, po svemu sudeći, biti stotinak ljudi koji su svojim postupcima naneli štetu našoj zemlji“.
Prema BBC-u, ovo pitanje je „na dnevnom redu još od 2014. godine„. Stoga je važna informacija da je odluka doneta 11 dana nakon što je Sinod u Carigradu odlučio da započne proces davanja autokefalnosti pravoslavnoj crkvi u Ukrajini i nakon što je Sinod Ruske pravoslavne crkve 15. oktobra odlučio da prekine evharističku zajednicu sa Carigradom.
Ukrajina je usvojila sankcije protiv pojedinaca i pravnih lica iz Ruske Federacije u 2014. godini nakon aneksije Krima i početka neprijateljstava u Donbasu. Sankcije su pogodile 1228 državljana Ruske Federacije i 468 preduzeća. Osobama na listi je zabranjen ulazak na teritoriju Ukrajine i oduzeta im je imovina.
Mišljenja stručnjaka o tome kako će nove ruske sankcije uticati na ekonomiju Ukrajine su različita ali većina smatra da se ne očekuje značajan negativan efekat.
Prema ruskom političkom analitičaru Andreju Piontkovskom, ove ekonomske sankcije su „prilično ozbiljna eskalacija u hibridnom ratu koji Rusija vodi protiv Ukrajine„. Medvedev, piše Piontkovski, nagovestio je da bi Moskva otežala prenos novca Ukrajincima koji rade u Rusiji, za šta veruje da je „ozbiljan faktor za ukrajinsku ekonomiju i stanovništvo“.
Prema podacima Narodne banke Ukrajine, 2017. godine, Ukrajinci koji rade u Rusiji zvanično su preneli 503 miliona dolara i nezvanično 808 miliona dolara nazad u Ukrajinu.
Namera Moskve, piše politički analitičar, je da „stvara tenzije unutar Ukrajine“ i na taj način utiče na tok predsedničkih izbora.
Istina, zabrana prenosa novca nije ništa posebno novo. Još u martu 2017. godine, zakon o zabrani prenosa novca putem sistema plaćanja, uključujući i Ukrajinu, stupio je na snagu u Ruskoj Federaciji. Zabrana prenosa sredstava preko banaka nije trenutno važeća.
Novinar Pavel Kazarin piše u članku za Krim.Realii da je Putinova odluka „prediznornog karaktera„. „Moskva šalje nedvosmislen signal: prozvaćemo one koji vas sprečavaju da prodajeteu svoje proizvode na našem tržištu. Ispravite trenutnu devijaciju u odnosima i sve će se vratiti na normalu „, smatra on.
On takođe pominje druge sankcije koje je Rusija već primenila: sankcije protiv ukrajinskih aviokompanija i ograničenja na tržištu rada za građane Ukrajine, uključujući i zabranu transfera putem platnih sistema.
Oleh Havrish, zamenik direktora NV Businessa, piše u svojoj kolumni na sajtu ove publikacije da ukrajinska industrijska preduzeća nastavljaju da izvoze proizvode u Rusku Federaciju, prvenstveno metalurgiju, inženjering i hemijsku industriju, ali se poslovanje postepeno pomera sa ruskog tržišta na evropsko i azijsko tržište.
„Ako se Rusija nada da će moći da dovede nekog na kolena zahvaljujući sankcijama, to neće biti moguće. Ukrajinski industrijalci su diverzifikovali svoju proizvodnju. Ahmetov, Firtaš, Grigorišin i drugi proizvođači – kao udeo izvoza na rusko tržište imaju najviše do 15% ukupne proizvodnje, „- rekao je Gavriš.
Vasilij Jurčišin, direktor ekonomskih programa u Centru Razumkov, izdvojio je tri sektora na koje bi mogle da utiču sankcije: prehrambena industrija, metalurgija i nuklearna energija. Ali ovom prilikom, „nema potrebe za dramatizacijom“, s obzirom da je biznis sfera značajno pomerila fokus na druga tržišta i nastavlja da traži partnere u drugim regijama.
Načelnik analitičkog sektora investicionog društva Concorde Capital, Alekander Parašči, smatra da, pošto su se ukrajinske kompanije već preorijentisale na druga tržišta, nemaju prema kome više da izriču sankcije. „Moguće je da se sankcije mogu primeniti na neke državne kompanije, na primer, Ukrzaliznica“, kaže on.
Prema najnovijim podacima Statističke službe Ukrajine za period januar-avgust 2018. godine, Ukrajina je izvezla robu u Rusku Federaciju u iznosu od 2,4 milijarde američkih dolara, što je za 6,5% manje nego u istom periodu 2017. Tokom istog perioda, izvoz usluga iznosio je 1,59 milijardi američkih dolara (manje za 3,5%).
