„Nemačka podržava rusku aneksiju Krima i spremna je da preduzme određene korake kako bi priznala novi status krimske peninsule. Poslanici Narodne skupštine Nemačke su spremni da postepeno priznaju Krim kao deo Rusije“, pisali su brojni mediji 3. novembra. Među njima su Izvestia, Zvezda, Rambler, Kriminform itd.
Bez obzira na to koliko ovi bombastični naslovi delovali uverljivo, ova vest je u potpunosti lažna.
Svi ovi članci se zasnivaju na mišljenju političarke sa Krima, Olge Kovitidi, bivše funkcionerke Ministarstva pravde Ukrajine koja je 2014. godine podržava teritorijalni integritet Ukrajine, da bi, ubrzo nakon aneksije, promenila mišljenje i priklonila se stavu Kremlja. Tvrdnju gospođe Kovitidi da Nemačka podržava aneksiju Krima ne podržavaju činjenice; ona nije imenovala ni jednog jedinog poslanika koji je tako nešto izjavio a ipak tvrdi da “se izvestan broj poslanika Bundestaga slaže da treba rešiti pitanje Krima”.
Ova priča je objavljena uz zvaničnu posetu kancelarke Angele Merkel Ukrajini i njen sastanak sa predsednikom Ukrajine, Petrom Porošenkom 1. novembra. Nakon tog sastanka je kancelarke izjavila kako Nemačka nastavlja da podržava sankcije protiv Rusije kao odgovor na aneksiju Krima i situaciju na Donbasu. Dodala je i da Nemačka podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.
U februaru ove godine je nekoliko poslanika regionalnih skupština Nemačke posetilo Krim. Oni su svi bili članovi desno orijentisane stranke Alternative für Deutschland (AfD). Tom prilikom su ruski mediji posetu okarakterisali kao zvaničnu posetu u ime Nemačke, ali je stranka AfD tada objavila da je poseta lične prirode i da ni stranka ni zemlja nisu ugovorile ovo putovanje. “Sve izjave date ovom prilikom prikazuju isključivo njihovo lično mišljenje” pojasnila je AfD Berlin preko Tvitera.
Ruski mediji redovno pokušavaju na ovaj način da daju legitimitet aneksiji Krima pozivajući se na posete stranih predstavnika dajući im status zvanične posete. Najnovija takva vest ticala se grupe norveških biznismena koji su u ruskim medijima predstavljeni kao „norveške diplomate“.
