Srpski mediji su prestali da nazivaju zvanično rukovodstvo Ukrajine „kijevskom huntom“ istog trenutka, kada su to prestala činiti ruska sredstva propagande, ali retranslacija kremljevskih laži se itekako nastavlja.
Samo u poslednjih mesec dana o najrazličitijim temama, od patriotskog kampa u Ukrajini, preko nabavljanja turskih bezpilotnih letelica, glasanja za novog šefa INTERPOL-a, uvođenja mirotvoraca UN na istoku Ukrajine, izgradnje Severnog toka 2, glasanja za rezoluciju o Krimu, pa do najnovijeg pogoršanja krize u Azovskom moru, izveštavalo se kroz prizmu stavova Ruske Federacije.
Stavovi Srbije su po mnogim pitanjima skoro uvek identični ruskim ali, kada je reč o novinarstvu, profesionalni kodeks nalaže sagledavanje stvari pod različitim uglovima, bezpristrasno izveštavanje i predstavljanje argumenata svake od sukobljenih strana, kako bi ostavili čitaocu, gledaocu ili slušaocu šancu na sopstveno mišljenje. Umesto toga, većina srpskih medija brižno štiti svoju publiku od preteranog razmišljanja, nudeći im gotove formulacije unpred smišljenje u Kremlju jer se na kraju ispostavlja da su izvori skoro svake dezinformacije glasila moskovske propagande – Sputnik, Russia Today, Zvezda…
I dok brojne zemlje, brinući o svojoj informacionoj bezbednosti, odkazuju akreditaciji tim kućama, smatrajući da oni nemaju ništa zajedničko sa medijima, u Srbiji se oni šire i uživaju poštovanje ne samo vlasti i velikog dela građana već i brojnih medija koji ih redovno pozivaju na gostovanja.
Izveštavajući o zaoštravanju situacije u Azovskom moru brojni srpski mediji su nazvali agresivne poteze ruske strane, koja je prvo udarila i oštetila brodove ukrajinske mornarice, a posle otvorila vatru, provokacijom… Ukrajine (!?)
Citiraju se Poslanik Državne dume Rusije Dmitrij Belik, koji je za Sputnjik izjavio da su ukrajinski brodovi izvršili čin morske agresije protiv Rusije. Prema njegovim rečima, Kijev pokušava da testira gotovost ruske mornarice na vojni sukob.
Dakle, nastavlja se tradicija najgorih manipulacija, poput onih, kada su za pogibiju mirnih demonstranata na Majdanu optuživali iste te demonstrante, kada su za aneksiju Krima i početak vojne agresije protiv Ukrajine optuživali „kijevsku huntu“.
Kriza u Azovskom moru je još samo jedan povod za nametanje Ukrajini tuđe krivice, a planovi koje se odavno kuju u Kremlju, polako izlaze na videlo. Naime, kroz skoro sve teme koje se tiču Ukrajine, provlači se tema velikog rata, za izazivanje kojeg su već spremni da optuže Ukrajinu.
Očigledno su za srpsku vlast prijateljski odnosi sa Rusijom važniji od informacione bezbednosti. Režimski mediji ne žele da se zamere vlastima, takozvanim nezavisnim medijima je bitan svaki pretplatnik, koji na retke informacije o tome, sta se stvarno zbiva u Ukrajini, često reaguje komentarima tipa: „neću više kupovati vaše novine“, „odjavljujem se“, „dislike“, „Ukrajina je nama neprijateljska zemlja, isto ko’ Albanija“ i slično. E, a zašto baš narod ne želi da zna istinu…? Dobrodošli u doba post-truth politics.
Dunja Vasiljević
