Bez obzira na svrhu, medijske laži su opšte prisutno nelegitimno sredstvo borbe, izjavila je FoNetu novinarka Bojana Lekić i ocenila da je na delu epidemija lažnih vesti.
Medijske laži, koje je američki predsednik Donald Tramp 2017. nazvao „fejk njuz“, naglasila je Lekić, ove godine su dobile sinonime „toksik“, kao otrovne, i „misinformejšn“, kao nesvesno prenošenje lažnih vesti.
Ona je, za serijal Press Extra, objasnila da su lažne vesti oduvek bile sredstvo manipulacije i obmane javnosti, ali da je, razvojem interneta, brzog prenosa i lake dostupnosti informacija, ovaj fenomen postao još jače oružje.
„Dakle imamo jednu vrstu epidemije“, precizirala je Lekić, jer je način širenja dezinformacija toliko veliki da najveće vlade sveta pokušavaju da razviju kontrolne mehanizme kako bi zaustavile njihovu proizvodnju.
Ona smatra da smo svi mi tvorci dezinformacija, ali da to neko radi zbog ostvarivanja političkog interesa, neko iz zabave ili zbog rasta tiraža i zarade, dok je za kompanije to sredsvo suzbijanja konkurencije.
„Bez obzira na svrhu, lažne vesti su prosto sredstvo borbe, rekla bih nelegitimno, ali opšte prisutno. Pitanje je samo da li postoji način da se spreči njihovo masovno širenje i dominacija“, rekla je Lekić novinarki Sandri Krstanović Živković.
Ona veruje da pojedinci protiv lažnih vesti mogu da se bore medijskom pismenošću, što podrazumeva da čovek nauči da ih prepozna, ali i da razvije kritičko mišljenje.
Društva u kojima vladaju lažne vesti suzbijaju kritičko mišljenje, upozorila je Lekić i predočila da „takva društva ubrzo i sama dolaze u problem“.
Kako je obrazložila, onog trenutka kada neko drugi istim tim sredstvima i lažnim vestima krene protiv njih, narod, koji su obmanjivanjem zatupeli, neće imati dovoljno kritičku svest da proceni „da li stvarno ide vuk“.
„Kriterijumi onih koji se danas bave novinarstvom veoma su sniženi“, ocenila je Lekić i napomenula da su, zbog toga, često podložni različitim pritiscima, pa i onim da učestvuju u širenju lažnih vesti.
Prema njenom stavu, novinarima u mnogim situacijama nije lako, ali bi im bilo bolje da promene profesiju, ako nisu u stanju da pruže otpor.
„Jedina borba protiv zla je dobro, a protiv lažnih informacija je znanje – o mogućnosti provere informacije, etika – da ne želiš da učestvuješ u tome, ali i razvoj kritičkog mišljenja koje je danas u nestajanju“, zaključila je Lekić.
