Od kako je Rusija aneksirala Krim 2014. godine, ruski mediji su bili zauzeti izgradnjom priče o Krimu kao o modernom raju. Ova priča je uzdrmana nedavnim nacrtom rezolucije kojom se osuđuju kršenja ljudskih prava na Krimu i ona je odobrena od strane Trećeg komiteta (socijalna, humanitarna i kulturna pitanja) Generalne skupštine UN-a. Komsomolskaya Pravda, RT, Tsargrad i drugi su se žalili da su donošenjem rezolucije UN demonstrirale da su pristrasni i da prate volju Kijeva. Takođe tvrde da na Krimu nije bilo apsolutno nikakvih kršenje ljudskih prava i da malo zemalja podržava takvu rezolucije.
Komsomolskaya Pravda
Ruski predstavnici su objavili da je glasanje u UN-u falsifikovano . voting was falsified as half the countries did not vote for the resolution, which is nothing else but the latest manifestation of the West’s Russophobia.
15. novembra je Treći komitet Generalne skupštine UN-a zadužen za socijalna, humanitarna i kulturna pitanja usvojio nacrt rezolucije o ljudskim pravima na Krimu. Rezolucija ovog tipa je usvojena u UN svake godine od pripajanja Krima od strane Rusije, uz dodavanje novih informacija. Ove godine ukrajinska delegacija je insistirala da svaki politički zatvorenik na Krimu bude imenovan u rezoluciji.
https://www.facebook.com/aksenov.rk/photos/a.267724896734310/1104486686391456/?type=3&theater
Ukrajinski zamenik Ministra spoljnih poslova, Sergej Kislica je takođe tražio da rezolucija omogući radnicima konzulata, Crvenom krstu i Evropskom komitetu za prevenciju od torure pristup ukrajinskim političkim zatvorenicima zadržanim u Rusiji. Takođe su traženi redovni izveštaji o njihovom zdravstvenom stanju.
Rezolucija takođe zahteva da se aneksirani Krim isključivo naziva Autonomna republika Krim koja je privremeno okupirana od strane Ruske Federacije.
Što se tiče tvrdnje da manje zemalja podržava rezoluciju a više samu Rusiju, kako tvrde ruske medije, to je čista manipulacija, kaže aktivistkinja sa Krima Tamila Taševa za Krimski SOS. Oni koji su glasali protiv ove rezolucije su zemlje sa autoritarnim režimima, rekla je Taševa StopFake-u,zemlje čije vlade ne oklevaju da krše slobode i prava svojih građana. Ona je istakla da su demokratske zemlje podržale rezoluciju.
Od kako je Rusija aneksirala Krim, Moskva je porekla da je došlo do represije nad Ukrajincana ili krimskim tatarima. Prema Krimskoj grupi za ljudska prava, od 2014. godine ruska bezbednosna služba, FSB je uhapsila 50 ukrajinskih državljana, od kojih su 29 krimski Tatari. Svi su optuženi za sabotažu, špijunažu ili ekstremizam. Pro-ukrajinski aktivisti su podvrgnuti redovnim pretresima, a u novembru 2018. godine, FSB je sprovela četiri inspekcijske racije, u jednom slučaju je pretraženo čak 30 krimskih domova.
