Izveštaj o ruskom uticaju na domaće medije – realna ili predimenzionirana priča?

Ruski “maligni uticaj u Srbiji” manifestuje se kroz kulturne veze, propagandu, izvore energije vojne odnose, ali i kroz crkvu i zajedničku slovensku kulturu, navodi se u delu koji se odnosi na Srbiju.

Taj uticaj se dodatno širi kroz proruske medije i nevladine organizacije čiji je broj poslednjih godina porastao “sa desetina na stotine, a besplatni sadržaji koji nude ruski mediji poput Sputnikačine ih najcitiranijim stranim izvorima u srpskoj štampi”.

“Sputnik je u tekstovima prethodnih godina lažno tvrdio da su kosovski Albanci planirali pogrome kosovskih Srba uz blagoslov Zapada, kao i da Zapad stvara nestabilnost na Balkanu kako bi stvorio preduslove za invaziju”, stoji u izveštaju.

Da ruska propaganda ima značajan uticaj, u izveštaju dokazuju podatkom da je od osnivanjaSputnika 2015. godine do juna 2017. godine, podrška Srba Rusiji sa 47,8 odsto porasla na 60 odsto.

“Više od 100 medija i nevladinih organizacija u Srbiji može se smatrati proruskim, a broj je porastao poslednjih godina. Odgovor Zapada je sporadičan, ali u svetu informacija postoji izvesno nadmetanje. BBC je objavio planove da će se ponovo angažovati u Srbiji tokom 2018. godine, nakon što je pre sedam godina zatvorio servis na srpskom…”, piše u dokumentu.

Autori izveštaja su se pozvali i na podatak portala Stratfor da ruski list Ruskaja Gazeta štampa domaći Nedeljnik u Moskvi, a onda se on distribuira u Srbiji.

Urednik Nedeljnika Veljko Lalić, rekao je za Raskrikavanje da ovo nije tačno.

Magazin se štampa u Subotici, kaže Lalić i dodaje da je Stratfor uklonio netačan podatak sa svog portala, ali i da će intervenisati kako bi i izveštaj demokrata iz Odbora za spoljne poslove bio izmenjen.

Lalić objašnjava da Nedeljnik štampa ruski R magazin kao plaćeni dodatak, koji se “najnormalnije štampa i u Vašington Postu i Forin Afersu”.

“Mislim da je priča o ruskom uticaju ovde predimenzionirana. Bila je velika priča pre nekoliko godina kako će Rusi da kupuju neke televiizije. Ništa od toga se nije desilo. Pojavio se Sputnik koji je krenuo dosta da se prenosi, a ostalim malim sajtovima ne bih pridavao značaja. Ja u životu nisam otišao ni na jedan”, kaže on.

Nedeljnik kao dodatke štampa i Kinu danas, Njujork Tajms i Le Mond Diplomatik, a Lalić podseća da će za koji dan pokrenuti i portal Njujork Tajmsa na srpskom. To što daje različite strane, Lalić ističe kao veliku prednost ovog lista.

“Mislim da će dolazak BBC-a i pokretanje Njujork Tajmsa biti jako korisni za društvo. Sa druge strane, ti opskurni sajtovi koje možemo nazvati propagandističkim jesu problem. Međutim, ako pogledate te sajtove, oni su pre svega nacionalistički, pa tek onda proruski. Postoji i u mejnstrim medijima jedan nacionalističko-proruski odnos ali ne vidim da je on vezan sa finansiranjem iz Moskve”, kaže Lalić.

Kako se ti portali finansiraju, veoma je važno pitanje na koje zasad nema odgovora, kaže predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović. On ističe da je veoma teško pratiti puteve ruskog uticaja, odnosno novca kroz medijsku i društvenu sferu ovde – jer je taj proces potpuno nestransparentan.

“Za razliku od finansija koje dolaze sa Zapada”, kaže on.

Ipak, i jedni i drugi imaju interesa da budu ovde, a prema Sejdinovićevom mišljenju interes Rusije je da destabilizuje Evropu kao odgovor na sankcije koje Evropa uvodi Rusiji, ali i naš region koji se drži “u konstantnom stanju sukoba kroz zacementiranje nacionalizama, animoziteta i mržnje”.

“Srbija i region su neka vrsta monete koja se sama nudi Rusima u tom smislu da sa ovim područjem uvek na neki način trguju u tim većim političkim igrama u kojoj smo mi samo mali pion”, kaže on.

Sa druge strane, jača uticaj medija i koji su ideološki na drugoj strani i čije je vlasništvo na tlu Zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Njihov je motiv, kaže, da šire evropske vrednosti ovde i rade na jačanju medijskih sloboda u Srbiji.

“Jasno je da i Zapad ovde ima uticaja i interesa, međutim, razlika je u transparentnosti čitavog procesa, a kada je reč o samim medijima, dramatična razlika je i u profesionalnosti. Mediji čiji su osnivači na Zapadu pokazuju značajan nivo profesionalizma, dok ovi drugi pokazuju značajan nivo političke instrumentalizacije”, zaključuje Sejdinović.

U izveštaju demokrata u američkom Senatu se podseća i da je poslednjih godina sloboda medija u padu, da se istraživački novinari suočavaju sa pritiscima, uključujući pritiske od strane funkcionera Vlade i provladinih medija.

“Ako srpski novinari nisu u mogućnosti da istražuju bez pretnji cenzurom, nasiljem ili zastrašivanjem, sposobnost zemlje da se značajnije suprotstavi ruskoj propagandi nije moguća”, zaključuje se u izveštaju.

Demokrate iz ovog odbora ističu i da je u borbi protiv ruske propagande u Srbiji neophodno učešće srpske vlade koja “bez sumnje ima poteškoća da sedi na dve stolice”, kao i da bi američka vlada morala da svoje resurse u ovom regionu usmeri ka borbi protiv propagande.

Neophodna je i jača diplomatska aktivnost, navodi se u izveštaju, s obzirom da se od 2012. godine Aleksandar Vučić sa Putinom susreo “najmanje 12 puta, a poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd bio je Džimi Karter 1980. godine”.